Feministička kritika "cis roda"

U skladu s uobičajenom upotrebom izraza "cis rod", ilustracija u nastavku objašnjava da "...ako se identifikujete sa polom koji vam je pripisan [sic] pri rođenju, vi ste cis."

_{(Prevod teksta na slici: Devojčica je! - Što je cis rod? - Jednostavno objašnjenje je, ukoliko se identifikujete sa rodom koji vam je pripisan pri rođenju, vi ste cis. - Cis dolazi iz latinskog i označava "sa ove strane". Na primer: cis-atlantski - sa ove strane Atlantika. Cis se također koristi u kemiji. -  Koristeći cis rodnost da bismo opisali one koji nisu trans* slamamo strukture koje pozicioniraju cis individue kao "normalne", dok niti jedno nije "normalnije" od drugog.)}

Još jedna web stranica, Trans 101: Cis rod, opisuje cis na sledeći način: “Na primer, ako je, kada ste se rodili, lekar rekao “dečak je!”, a vi se identifikujete kao muškarac, tada bi vas mogli opisati cisrodnim.”¹ Isto tako, osobe rođene kao devojčice koje se identifikuju kao žene takođe se smatraju cisrodnim osobama. WBW (Women Born Women - žene rođene kao žene)  su cis.

Dobra početna tačka za objašnjenje rodnog ugnjetavanja jeste formulacija roda kao kategorije koja se pripisuje na osnovu medicinskog određenja, jer se time nastoji napraviti razlika između fizičkog pola i roda. Feminizam na sličan način razume muškost i ženstvenost (odnosno rod) kao strogo nametnute društvene konstrukcije od kojih niti jedna nije "normalan" ili neizbežan rezultat nečijih reproduktivnih polnih organa. Feminizam i trans teorija se slažu u tome da je prisilno pripisivanje roda značajan izvor ugnjetavanja.

Međutim, pažljivijim pregledom koncepta “cis roda”, feminizam i trans teorija se brzo razilaze. Feminizam ne veruje u to da je pitati pojedinca da li se identifikuje sa određenim društvenim karakteristikama i očekivanjima koja su mu pripisana rođenjem način analize ili razumevanja roda koji je politički koristan. Uklanjanje rodnih uloga, dopuštajući pojedincima da odaberu jedan od dva već postojeća rodna kalupa, a istovremeno slavljenje postojanja i prirodnosti samog "roda", nije progresivan društveni cilj koji će unaprediti oslobođenje žena. Feminizam tvrdi da je rod mnogo komplikovaniji (i zlokobniji) društveni fenomen od onoga kako ga ova popularna cis/trans binarnost definiše.

Prvo, “muškost” i “ženstvenost” nisu monolitni i statični koncepti koji su u potpunosti prihvaćeni ili u potpunosti odbačeni. Društveno dodeljene rodne uloge obuhvataju ponašanja i očekivanja za čitav život, od kolevke do groba. Identifikovanje većine ljudi sa njihovom “rodom” nije jednostavan izbor između: da/ne. Neko može biti estetski rodno-konforman, ali u isto vreme i nekonforman u ponašanju. Ili obrnuto. Ili neka kombinacija i jednog i drugog. Većina nas nisu stereotipi koji hodaju i govore. Nije uobičajeno da osoba izgleda i da se ponaša u nepromenjenoj identifikaciji sa rodom koji je dodeljen pri rođenju. Na primer, osoba rođena kao žena može nositi ružičaste haljine i puno šminke, ali se ponašati asertivno, uzdržano/ravnodušno(¿)  i prilično intelektualno. Ili, osoba rođena kao žena može izgledati vrlo androgino, bez ikakvog ženskog ukrasa, ali se izražavati blago, tiho i sa ljupkom  brigom za ljude oko sebe. A šta je sa ženom koja je agresivna i takmičarski nastrojena u svom profesionalnom životu, ali pokorna i emotivna u svom privatnom životu? Ko odlučuje o tome da li se pojedinac dovoljno identifikuje da bi se smatrao "cis"? Ili dovoljno ne identifikuje da bi bio "trans"? “Cis” i “trans” ne opisuju odvojene društvene klase na osnovu kojih se može izvesti politička analiza.

Pored toga, nečija identifikacija sa njihovim „rodom“ se može vremenom promeniti. Pol nije nepromenljiva karakteristika. Dok neki ljudi tvrde da je „rodni identitet“ lični kvalitet² koji se duboko oseća i koji je nepromenljiv, samo postojanje i viđenost  trans osoba sa kasnom tranzicijom³ odvlači ovu tvrdnju na veoma upitno područje. Neko može biti rodno konforman dugi niz godina, a zatim polako ili iznenada odbaciti karakteristike dodeljenog roda. Način na koji se pojedinac identifikuje u odnosu na svoj rod, bilo da je u pitanju muškost ili ženstvenost, nije nužno stabilan, niti bi trebalo da bude.

Cis/trans binarnost ne objašnjava niti može da objasni iskustva ljudi sa komplikovanim, pomešanim ili promenljivim „rodnim identitetima“; niti se obraća ljudima koji imaju neprijateljski(antagonistički) stav prema rodu opšte. Kao žena koja je rođena kao žena i koja odbacuje ženstvenost kao žensku sudbinu, sigurno se ne identifikujem sa dodeljenim rodom, na način na koji ga „cis“ opisuje. Zaista, niko ko ima radikalne feminističke/anti-esencijalističke stavove o rodu se ne bi mogao smatrati „cis“ jer, po definiciji ovakvih gledišta, mi odbacujemo rod kao prirodnu društvenu kategoriju sa kojom se svaka osoba identifikuje. Feministkinje ne veruju u to da svako ima „rodni identitet“ ili da svi posedujemo neku vrstu unutrašnjeg kompasa koji usmerava našu identifikaciju sa „rodom“.

Identifikovanje sa nečim je unutrašnje, subjektivno iskustvo. Samoprocenjivanje roda nije isto što i samosvesnost, niti pruža uvid u to kako rodno ugnjetavanje funkcioniše u okviru šire, spoljašnje društvene sfere.

Korišćenjem cisroda da opišemo rod onih koji nisu trans*, razbijamo strukture koje postavljaju cis pojedince kao „normalne“, kada nijedan nije „normalniji“ od drugog.

Pogledati ilustraciju iznad. Binarnost cis/trans* ne razbija nikakve strukture normalnosti jer ne opisuje kako takvi sistemi funkcionišu. Ne objašnjava kako će društvo tretirati osobu ili kakvu(e) moć(i) ima u odnosu na druge. Spoljni posmatrači ne mogu pouzdano da utvrde da li neko sebe smatra „cis“ ili „trans“; oni jednostavno donose zaključak tako što kategorišu površne izraze muškosti ili ženstvenosti kao prikladne ili neprikladne. U stvarnosti, svaka osoba koja značajno prkosi rodnim normama za svoj prividni/očigledni pol biće podvrgnuta negativnom tretmanu u društvu zato što se ne povinuje. Ovo će se desiti bez obzira na to da li pojedinac sebi pripisuje oznaku „trans“ ili ne. U skoro svim okolnostima, skrivene? trans* osobe će biti tretirane od strane društva kao da su cis; i rodno nekonformni cis ljudi koji se ne odriču svog reproduktivnog pola – uključujući buč lezbejke i ženstvene muškarce – društvo će tretirati kao da su „trans.*“ Definišući politiku roda kao stvar samo-percepcije, a ne kao stvar društvene percepcije izbegava se feminističko političko istraživanje o tome zašto rod uopšte postoji i kako ova rodna dinamika funkcioniše, i kako je funkcionisala, stotinama godina.

"DEVOJČICA JE!" (vidi sliku iznad) ima određeno značenje u vezi sa životom te bebe. Naravno, pod pretpostavkom da ona doživi odraslo doba⁴.

Da bi „Devojčica je!” imalo smisla, mora se odnositi na dugi niz orodnjenih reči koje pomažu zajednici da razume šta može da očekuje od beba koje se zovu „devojčice“. …

Jednostavnu rečenicu: "Devojčica je!" ne govori devojčica. Rodna drama je predstava koja se ponavlja — mora se neprestano ponavljati da bi se formirao obrazac. Butler piše: „telo postaje svoj rod kroz niz radnji koje se obnavljaju, revidiraju i konsoliduju tokom vremena.“ 273 Ona objašnjava: „ovo ponavljanje je istovremeno i ponovno izvođenje i ponovno doživljavanje skupa značenja koja su već društveno uspostavljena...”⁵

Obrazac roda, uspostavljen kroz ponovljeno izvođenje roda na sceni života, pokazuje da su muškarci i muškost institucionalno dominantni nad ženama i ženstvenošću. Rod nije samo zabavna igra oblačenja sa kojom se pojedinci samo identifikuju, odvojena od svih kontekstualnih i istorijskih značenja, već je najmoćnije oruđe strukturalne opresije koje su ljudi ikada stvorili.

Uprkos varijacijama koje su rezultat ukrštenih faktora kao što su ekonomska klasa, nacionalna jurisdikcija i kulturne razlike; kolektivni društveni položaj žena je dosledno manji od muškaraca koji se nalaze na sličnoj poziciji u smislu: (i) materijalnih resursa koje su primili kao bebe i deca, (ii) poštovanja, pažnje i intelektualnog ohrabrenja dobijenog kao bebe i deca, (iii) rizika od seksualnog iskorišćavanja ili viktimizacije, (iv) uloga unutar hetero porodične jedinice, (v) zastupljenosti u moć u vladi, (vi) pristupa obrazovanju, poslovima i unapređenjima u radnoj snazi, (vii) vlasništva nad imovinom i dominacije nad prostorom⁶.

Prepoznajući ovo, feminizam shvata rod kao moćno – ali ne i neizbežno – oruđe kojim se organizuju društveni odnosi i raspodeljuje moć, uključujući i fizičke resurse, između polova. Gotovo univerzalne razlike u kvalitetu života koje su gore nabrojane se stvaraju, sprovode i repliciraju tako što se sprovode rodne razlike i značenja koja se tim razlikama pripisuju. Rođenje sa ženskim genitalijama i, kao direktan rezultat, prinudno pripisivanje ženskog pola pri rođenju, očigledno nije (cis) privilegija, niti je društveno ekvivalentno muškom rodu dodeljenjom muškarcima. Ljudi sa ženskim telom i ljudi sa muškim telom nisu osobe koje su u sličnom položaju u pogledu rodno zasnovanog ugnjetavanja. Rod nije samo neutralna binarnost. Što je još važnije, rod je hijerarhija.

Ne postoji cis privilegija, postoji privilegija muškaraca.

Konformnost sa ženstvenim rodom u stilu „cis“ ne štiti žene (bile one trans ili ne) od rodnog ugnjetavanja. Dok će muškarac koji je rodno usklađen sa muškošću – i estetski i u ponašanju – u velikoj meri izbeći seksualno i rodno motivisano ugnjetavanje i nasilje, to neće moći i žena koja je u skladu sa stereotipnom ženstvenošću. Kampanja SlutWalk iz 2011. poslužila je (nadamo se da jeste) kao ozbiljan podsetnik da je retorika okrivljavanja žrtava, okrivljavanja žena i dalje živa i zdrava u mejnstrim društvenom diskursu. Ideja da žene to „navlače na sebe“ ili „traže“ onda kada se oblačimo na određene, neosporno ženstvene načine je veoma pogrešna, ali je i veoma stvarna. Zabeleženo je da i neki predatori ciljaju na konvencionalno „privlačne“ žene.

Prva zgodna devojka koju vidim večeras će umreti.

Edvard Kemper, serijski ubica⁷

Sve dok je stereotipna ženstvenost vladajući standard lepote za žene, žene (trans ili ne) koje izgledaju ženstveno biće privlačne/primetne/upadljive mete mizoginog nasilja zbog svoje percipirane „lepote“. Drugim rečima, zato što su ženstvene.

Nadalje, ženstvena ponašanja koja su društveno definisana, kao što su gostoprimstvo, briga i društveno strukturirana želja za muškom seksualnom pažnjom, doprinose tome da su žene izložene eksploataciji. Kada je društveno nastupanje  žene (trans ili ne) u skladu sa podređenošću žene muškom autoritetu, silovatelji i drugi zlostavljači mogu ciljati ove žene kao lake žrtve pod pretpostavkom da će biti manje verovatno da će se oduprijeti neželjenim prilascima.

Silovatelji često biraju potencijalne žrtve koristeći osećaj iz stomaka. Suptilni pokušaji invazije na naš lični prostor i prisiljavanja na razgovor sa nama su načini na koje silovatelji testiraju naše granice da bi potvrdili svoj osećaj iz stomaka. Mi šaljemo snažnu poruku kada nametnemo svoja ograničenja i potrebama za dodirivanje, kada otkrijemo lične podatke i osećanja i kada  imamo ljude oko nas.⁸

Socijalizacija žena uslovljava ih da budu predusretljive prema drugima, da učtivo i pažljivo slušaju i da izraze emocionalnu zabrinutost za one koji izgledaju ugroženo/ugnjetano. Kao rezultat toga, žene i dalje čine većinu radnika u nedovoljno plaćenim „profesijama nege“ kao što su socijalni rad, nastava i medicinske sestre. Ova sklonost ka altruizmu i pružanju poverenja dovode do toga da ljude koji se ponašaju ženstveno koriste oni koji to prepoznaju kao priliku da iskoriste njihovu „žensku“ velikodušnost za ličnu korist.

Sve dok stereotipna ženstvenost ostane kontrolišući standard odgovarajućeg ponašanja za žene (trans ili ne), mi ćemo nastaviti da se borimo ne samo sa postavljanjem granica prema predatorskim i/ili eksploatatorskim namera drugih, već smo takođe osuđene da se borimo protiv profesionalnih dvostrukih standarda koji su priznati u revolucionarnoj odluci Vrhovnog suda SAD Price Wateerhouse protiv Hopkinsa:

Poslodavac koji se protivi agresivnosti kod žena, ali čije pozicije zahtevaju ovu osobinu stavlja žene u nepodnošljivu i nedopustivu kvaku-22: bez posla ako se ponašaju agresivno i bez posla ako to ne čine.⁹

Ponašanja koje su karakteristična za ženstvenost su ekonomski i intelektualno obezvređena u poređenju sa osobinama muškosti. Moć je orođena. Kao rezultat toga, muškarci nastavljaju da kontrolišu skoro sve svetske resurse i moć, uključujući i položaje institucionalnog autoriteta koji je neophodan za usmeravanje društvenih reformi. U ovakvom patrijarhalnom kontekstu, povinovanje žena ženskim normama ponašanja jednostavno ne rezultira društvenim osnaživanjem. Ne može. I neće. Zato što „pol“ nije osmišljen da funkcioniše na taj način.

Eliminisanje rodnih uloga zasnovanih na polu, uz ostavljanje hegemonične muškosti i ženstvenosti netaknutim, neće ispraviti ovu neravnotežu. Binarnost cis/trans* je grubo pojednostavljenje rodne dinamike koja strukturira društvene odnose u korist ljudi koji su rođeni kao muškarci. Rod je društveno konstruisana hijerarhija moći koja mora biti uništena, a ne reinterpretirana kao konsenzualni, osnažujući, individualizovani „rodni identiteti“ koji su magično odvojeni od svakog kontekstualnog i istorijskog značenja. Takvo konstruisanje čini ugnjetavanje žena i ženstvenosti nevidljivim tako što se lažno postave muškarci-rođeni kao muškarci i žene-rođene ako žene kao rodno jednaki u odnosu na trans-identifikovane ljude. Iako možda nenamerno, „cis“ sada funkcioniše kao značajna prepreka sposobnosti feminizma da artikuliše ugnjetavanje koje je izazvano društveno konstruisanom rodnom diferencijacijom koja omogućava mušku/muževnu nadmoć. Cis je politički beskoristan koncept jer ne uspeva da rasvetli mehaniku rodne represije. U stvari, samo je poslužio da stvari budu još više zbunjujuće.

Pozivam trans* teoretičare, aktiviste i njihove pristalice da prestanu da promovišu cis/trans binarnost, i da umesto toga u svoje objašnjenje „pola“ ugrade feminističke primedbe u vezi sa rodom kao hijerarhijom¹⁰ i pogrešnim veličanjem muškosti i ženstvenosti u kontekstu muške nadmoći.

1 http://www.basicrights.org/uncategorized/trans-101-cisgender/

2 Levi, Jennifer L., The Interplay Between Disability and Sexuality: Clothes Don’t Make the Man (or Woman), but Gender Identity Might. 15 Colum. J. Gender & L. 90 (2006).

3 http://ensuringfairness.wordpress.com/statistics/

4 Femicide is real. http://www.webster.edu/~woolflm/femaleinfanticide.html

5 Clarke, Jessica A., Adverse Possession of Identity: Radical Theory, Conventional Practice. Oregon Law Review, Vol. 84, No. 2, 2005.

6 Special thanks to Virginia Brown for articulating these disparities.

7 http://www.examiner.com/true-crime-in-los-angeles/the-cold-blooded-killer-part-2-serial-killers

8 http://www.portlandonline.com/police/index.cfm?a=61860&c=35911

9 Price Waterhouse v. Hopkins (490 U.S. 228, 251).

10 [Here is an example of a trans woman listening, understanding, and incorporating feminist critique of gender into her work. It is possible. http://www.transadvocate.com/on-die-cis-scum.htm <<this link is dead.] Update May 2013: Here are links to blogs written by transwomen who listen to women: http://justjenniferblog.blogspot.com/ or http://snowflakeespecial.tumblr.com/ or maybe even http://auntyorthodox.tumblr.com/.

Elizabeth Hungerford

Prevela: Tamara Dogandžić

Izvor: https://liberationcollective.wordpress.com/2012/06/08/a-feminist-critique-of-cisgender/