Problem silovanja u pornografskoj industriji rešava se ukidanjem pornografije

Krajem juna 2020. godine, ozloglašeni pornografski glumac Ron Jeremy optužen je za silovanje od strane četiri žene. Od tada se protiv njega javlja još 25 novih optužbi. Njegovo ime, naravno, nije jedino koje se provlači, jer su poslednjih godina u javnost izašle brojne optužbe protiv muškaraca u toj industriji.

Tragom ovih informacija, VICE kolumnistkinja Samantha Cole adresirala je optužbe protiv Ryana Madisona, kao i uopšte obračune u pornografiji koje je započeo pokret Me Too. Međutim njen tekst, kao i ostali koji nastoje da se bave pitanjem seksualne eksploatacije u pornografskoj industriji, zaustavlja se na viđenju ovih optužbi kao izolovanih incidenata, pa propušta da postavi pravo (i retoričko) pitanje: da li će pornografija ikada biti “bezbedna”, ako pornografija sama učestvuje u stvaranju kulture silovanja?

Pornografijom dominiraju scene seksualnog nasilja nad ženama. Zapravo, istraživanja onlajn pornografije pokazuju da 88% materijala prikazuje upotrebu fizičkog nasilja i sile nad ženama. Još gore, žene na to nasilje u ovim snimcima reaguju neutralno ili čak pozitivno, što gledaocima stavlja do znanja da u seksualnom nasilju nema ničeg pogrešnog. Gledanje pornografije je čvrsto povezano sa porastom kako verbalne tako i fizičke agresije.

Istraživanja dalje pokazuju da će korisnici mainstream pornografije verovatnije i sami počiniti silovanje, da će imati manje empatije prema žrtvama seksualnog nasilja, biti podložniji verovanju u neistine o silovanju, te da će biti manje voljni da intervenišu u slučajevima kada svedoče seksualnom napadu.

Seksualno nasilje u pornografskoj industriji nije na nivou incidenta

Kada su primarne poruke koje pornografija šalje nasilje i muška dominacija nad ženama, nije čudno da čak ni performeri ne umeju više da prepoznaju kako izgleda pravi pristanak na seksualni odnos.

Uprkos svemu, VICE-ov ekspoze i dalje brani ideju da epidemija seksualnog nasilja i eksploatacije nema veze sa samom pornografijom, već da se nasilje isključivo dešava kao pojedinačni, izolovani incident. Primera radi, neki će tvrditi da u slučaju Ryana Madisona koji je žene nasilno davio, problem leži u načinu, a ne u samom činu agresivnog davljenja žene radi sopstvenog seksualnog užitka.

Poruke poput ove su uznemirujuće i opasne. Davljenje nikada nije bezbedno. Štaviše, davljenje je smrtonosan oblik porodičnog nasilja i veliki indikator budućeg nasilja koje rezultira smrću. Moguće je da žrtve isprva ne pokažu nikakve simptome i posledice davljenja, da bi kasnije umrle upravo od oštećenja na mozgu koje je ono izazvalo. Činjenica da pornografija pokušava da ovu veoma opasnu praksu pretvori u “normalan” seksualni čin pokazuje koliko je industrija nemarna prema bezbednosti i dobrobiti žena u njoj, ali i prema javnom zdravlju uopšte. 

VICE-ova apologija pornografije takođe sadrži i izjavu drugog performera da FOSTA-SESTA amandman Zakonu o pristojnosti informacija (CDA) otežava žrtvama da istupe u javnost sa optužbama. Ali FOSTA-SESTA reguliše problem komercijalne kupovine seksa na internetu i nema veze sa regulacijama unutar pornografije ili sigurnosnim procedurama na setu. VICE članak tvrdi da su žrtve pod pritiskom da ne pričaju o nasilju jer, kako im se govori, njihova iskustva zlostavljanja će biti iskorišćena protiv same industrije i abolicionisti će zagovarati njeno ukidanje.

Drugim rečima, performerke su zastrašivane kako se ne bi suprotstavljale nasilničkoj, multimilijarderskoj industriji koja profitira na njihovoj eksploataciji.

Ovo je samo još jedan način na koji su performerke gaslight-ovane. Uslovljene su da veruju da o problemima mogu da govore samo unutar ograničenja samog sistema koji ih eksploatiše, prateći unapred napisani scenario koji od njih zahteva da tvrde da je njihovo iskustvo pojedinačni incident, pre nego očekivani ishod industrije zasnovane na sistemskoj eksploataciji.

Duga i gnusna istorija seksualnog nasilja i eksploatacije u pornografskoj industriji

Optužbe za nasilje i eksploataciju, kojih je pornografska industrija prepuna, nisu novost. Žene u pornografiji su u mnogo navrata prijavljivale ovakve incidente (upozorenje: neki od ovih linkova mogu opisivati i prikazivati uznemirujuće detalje):

• Lisa Ann govori o povezanosti narkotika, zlostavljanja i pornografije;
• Tužba Nikki Benz protiv pornografske produkcijske kuće Brazzers za seksualni napad;
• Holly Madison i Belle Knox razgovaraju o manipulaciji i uslovljavanju;
• Leigh Raven i Riley Nixon navode primere kršenja granica na setu;
• Četiri performerke podnose prijavu protiv agenta za seksualno nasilje i druge prekršaje;
• August Ames je izvršila samoubistvo nakon maltretiranja kom je bila izložena pošto je iznela žalbe na račun tretmana na setu;
• Žene u industriji govore o tome da ih industrija pravi ludima kako bi izbegla preuzimanje odgovornosti.

PornHub, jedan od najvećih pornografskih sajtova na svetu, pod napadom je zbog svog kriminalnog pristupa verifikaciji korisnika i “moderacije” sadržaja koja dozvoljava da snimci zlostavljanja dece i silovanja budu upload-ovani i monetizovani na platformi. Kako deluje, snimci prinude i zlostavljanja toliko su slični običnoj pornografiji da je teško razgraničiti šta je šta.

U svakoj drugoj profesiji, zlostavljački šablon ovih razmera doveo bi do zakonskih intervencija, što pornografija uporno uspeva da izbegne. Krajnje je vreme da shvatimo da ova industrija odbija svaki oblik reforme upravo zato što ne može biti reformisana. Naivno bi bilo verovati da industrija koja poistovećuje činove seksa i nasilja, i koja od nasilnog seksa pravi fetiš, ne omogućava ovakva zlostavljanja. Pornografija je realnost. Žene u njoj su primorane da trpe maltretiranje, a žene van nje su primorane da trpe posledice.

Ovo ne bi trebalo biti tako.

Vreme je da prestanemo ignorisati činjenice o zlostavljanju i eksploataciji u vezi sa pornografskom industrijom

Studija za studijom pokazuje korelaciju pornografije i povišene agresije i silovanja. Korisnici pornografije će mnogo češće verovati u neistine o silovanju, uključujući onu da je žrtva “sama tražila”. Tako, kada performerke uspeju da skupe hrabrost i progovore, najčešće im se ne veruje ili bivaju ismejane. Ismevaju ih ne samo muškarci sa kojima su radile i koje optužuju, već i fanovi pornografije koji ne razumeju zašto se te žene žale, jer je žrtva “pristala” da bude performerka pa je, uostalom, “sama tražila”.

Me Too pokret je nastao kako bi se suprotstavio silovateljskoj kulturi na svakom nivou. Poenta i svrha pokreta je zahtevanje odgovornosti od seksualnih nasilnika. To je pokret koji u sam centar postavlja glasove žena, kako bismo mi mogli da čujemo njihove priče i verujemo im. Mi živimo u silovateljskoj kulturi. Mi živimo u svetu u kom se silovanja ne prijavljuju, niti procesuiraju, a ženama se rutinski ne veruje ili budu optužene da su “želele” ili da “im se dopalo” ili da su “same tražile” - a pornografija igra veliku ulogu u stvaranju i održavanju ove silovateljske kulture. Kako je feministkinja Robin Morgan proročki rekla decenijama ranije: “pornografija je teorija, silovanje je praksa.”

Vreme je da uništimo industriju na kojoj počiva ova kultura.

Ukoliko se želite uključiti u međunarodnu borbu protiv pornografije i seksualnog nasilja, pridružite se Međunarodnom centru za seksualnu eksploataciju - ICOS.

Prevela Daša Stevović

Tekst je izvorno objavljen OVDJE.