Strategija‌ ‌i‌ ‌legislativa‌ ‌prostitucije:‌ ‌koje‌ ‌su‌ ‌opcije?‌

Strategija‌ ‌i‌ ‌legislativa‌ ‌prostitucije:‌ ‌koje‌ ‌su‌ ‌opcije?‌

Ovaj članak, kao drugi u seriji, posmatra strategijske i legalne pristupe prostituciji i objašnjava zašto je nordijski model pristup zasnovan na ljudskim pravima i jednakosti. Što nije u redu sa prostitucijom, prvi članak iz serije, pročitajte ovde.

Imamo pred sobom pet mogućnosti, od kojih su dve strategijski pristupi: Zdravlje i bezbednost; Redukcija povreda, a tri legalizovani modeli: Legalizacija, Dekriminalizacija (potpuna), Abolicija (Nordijski model).

Počećemo od  Zdravlja i bezbednosti.

Mnogo ljudi se raspravlja oko toga da li bi prostitucija bila bezbednija ako bi potpala pod strategijski pristup Zdravlja i bezbednosti. Međutim, kod bilo kog drugog zanimanja u kome postoji rizik izloženosti telesnim tečnostima, neophodno je nositi zaštitnu masku, rukavice, naočare i odelo, kao zubar na slici.

Kondomi skliznu i puknu, a potražioci seksa odbijaju da ih stave. Pride, oni ne štite od pljuvačke, znoja i ostalih telesnih tečnosti. Niti od povreda i zapaljenja uzrokovanih trenjem i dugotrajnim i teškim udaranjem. Ni od psiholoških ozleda ili namernog fizičkog nasilja.

Standardi Zdravlja i bezbednosti zahtevaju da poslodavci preispitaju radnu praksu i eliminišu neracionalan rizik. S obzirom na nivo rizika onih koji se bave prostitucijom, ovo bi zahtevalo da učesnici nose potpunu zaštitnu odeću kao i zabranu bilo kakvog intimnog kontakta.

Naravno, to bi promenilo prirodu same prostitucije.

Kada nije moguće učiniti rad bezbednim, zatvaraju se industrije koje nisu od ključne važnosti — kao što je zatvorena azbestna industrija.

Sledeće ćemo pogledati legalizaciju.

 

 Ova slika pokazuje Edi Hejsona, australijskog vlasnika bordela, koji je za legalizaciju jer ga to iz makroa redefiniše u uglednog poslovnog čoveka.

 Uzećemo Nemačku kao studiju slučaja. Nemačka je legalizovala prostituciju 2002.

[Ukupni godišnji prihodi (objavljeni) —  14,6 milijardi evra

Broj registrovanih bordela —  3.500

Broj neregistrovani bordela —  Nepoznat]

Prostitucija je veliki biznis sada i generiše velike poreske prihode za vladu. Postoji oko 3.500 registrovanih bordela i veliki broj manjih neregistrovanih. Reklame su skoro svugde. Iako je zabranjeno u nekim oblastima, to ne sprečava reklamne kamione da se voze i parkiraju.

 

[Cene su pale; sada je potrebno šest potražioca seksa da bi se dosegla „pozitivna nula”

„Zarada” – 260 evra = 9 potražioca

Fiksni troškovi – 160 evra bordel + 25 evra takse  = 6 potražioca]

Cene su pale. Sada je prosek trideset evra za seksualni odnos u bordelu i pet evra za seksualni odnos na ulici. Žene moraju da plaćaju prosečno 160 evra za iznajmljivanje sobe na dan u bordelu, plus 25 evra za porez. To znači da moraju uslužiti šestoro ljudi dnevno pre nego što počnu da stiču zaradu za sebe.

[„Menu”

AFF – analno fistovanje

GS – grupni seks

Kvp – pasivni kavijar

SW – sendvič; jedna žena između dva muškarca

Tbl – tabu; sve je dozvoljeno]

Praksa postaje sve opasnija po žene, koje su manje zaštićene. Postoji „menu” gde muškarci mogu da izaberu šta žele s poduže liste koja uključuje stvari kao što su analno fistovanje, grupni seks, vršenje nužde na ženama, dva muškarca na jednoj ženi, paket „sve što ti padne pod ruku” – iako su skorašnje promene zakona zabranile neke od ekstremijih praksi.

Postoje čak i potražnje trudnica, koje moraju da opslužuju do 40 muškaraca dnevno, sve dok se ne porode.

[Čiji raj?

Ugostiteljski mega-bordel koji prima 1.000 muškaraca istovremeno]

Ugostiteljski mega-bordel koji prima 1.000 muškaraca istovremeno i gde oko 1,2 miiliona muškaraca kupuje seks na dnevnom nivou. Nemačka je sada destinacija seks-turizma. Autobusi prevoze muškarce direktno sa aerodroma do mega-bordela, nalik ovom na slici.

Policija procenjuje da je u Nemačkoj pola miliona žena u prostituciji od kojih su samo 44 registrovane. Većina žena dolazi iz siromašnih oblasti u istočnoj Evropi a mnoge od njih su žrtve trgovine ljudima. 

Žene se šalju iz grada u grad jer muškarci hoće „sveže meso”. One žive u bordelima, jedu i spavaju u istim prostorijama u kojima opslužuju potražioce seksa.

Žive u konstantnom strahu: od nasilnih potražioca seksa, od nedovoljne zarade za plaćanje fiksnih dnevnih troškova, od razboljevanja, od trudnoće, od policije, od makroa, od nadmetanja...

Policijski inspektor kaže da je zakon od Nemačke napravio Zlatnu zemlju za trgovce ljudima, makroe i vlasnike bordela.

 

Ovo je fotografija bordela u Nemačkoj, pored Mekdonaldsa. Obratite pažnju na ogromne slike polugolih žena sa hirurški modifikovanim dojkama u pornifikovanim pozama. Niko ne može da izbegne da ih vidi.

Razmislite šta to predstavlja za devojčice koje odrastaju gledajući takve slike. A šta je sa dečacima? Kako će to uticati na njih?

Da li je u takvom okruženju moguća ravnopravnost polova? Da li je uopšte moguća ideja o jednakosti?

Elen Templin, domino-dama, objašnjava kako je legalizacija promenila stvari:

„Od reforme, reklame su više nesputane a kupci brutalniji. Sad kad kažeš: ’Ja to ne radim’, oni kažu: ’Ma daj, ne budi toliko komplikovana, to ti je posao.’

Pre je bilo zabranjeno zahtevati seks bez zaštite. Sada žele da vam pišaju po faci, da bez zaštite praktikuju analni ili oralni. Ranije su kupci i dalje imali grižnju savesti. Sada to više ne postoji.”

 

Doktorka Ingeborg Kraus, klinička psihološkinja specijalizovana za traumu, kaže:

„Nemački model stvara pakao na zemlji. Životi i prava žena su žrtvovani, ali zarad čega? Da li one brane našu demokratiju? Da li je to da bi se naša zemlja sačuvala od invazije ili terorizma? Ne, ove žene su žrtvovane da bi neki muškarci mogli da imaju seks kad god požele.”

Dva novinara su zaključila da je namera da se legalizacijom poboljša položaj prostitutki u stvari postigla suprotno.

„Žene su postale resurs koji se koristi što efikasnije za profit.”

Naravno, mnogi ljudi kažu: ne želimo ono što se desilo u Nemačkoj. Legalizovala je prostituciju – što znači da je podložna propisima. Rešenje je, kažu, u potpunoj dekriminalizaciji, kao što je slučaj na Novom Zelandu.

 

[Ovo znači dekriminalizacija čitavog seks tržišta, uključujući makroe, vlasnike bordela i potražioce seksa]

Potpuna dekriminalizacija podrazumeva da celokupno seks tržište, uključujući makroe, vlasnike bordela i profitere, biva dekriminalizovano i funkcioniše van propisa – više ili manje.

Makroi i bordel vlasnici, kao Džon i Majkl Čov, prikazani ovde, smatrani su uglednim biznismenima.

 

[Novi Zeland: Potpuna dekriminalizacija od 2003]

Prvo, imajmo u vidu geografski položaj Novog Zelanda. Za razliku od Nemačke, koja je u srcu Evrope, Novi Zeland – zemlja sa populacijom od samo 4,5 miliona stanovnika – jedinstveno je izolovana. Njegov najbliži sused je Australija a na preostale tri strane je ogromno prostranstvo Tihog okeana.

Od kada se zakon promenio, Novi Zeland je takođe postao destinacija seks turizma. Međutim, njegova geografska izolovanost i trškovi dolaska tamo znači da su brojke relativno niske. U slučaju da je Novi Zeland smešten u Evropi, nesumnjivo bi brojevi bili bliži nemačkim.

 

[Pre: Žene same ugovaraju sopstvenu pogodbu; muškarci pristaju na odsustvo analnog seksa i ljubljenja kao i na korišćenje kondoma; muškarci plaćaju ženama za čin

PRA – Novozelandski Zakon o reformi prostitucije iz 2003.

Posle: Bordeli postavljaju cenu i obaranje cena; muškarci zahtevaju analni seks, ljubljenje i nekorišćenje kondoma; muškarci plaćaju bordelima po satu ili za pola sata]

Novi Zeland je promenio zakon sredinom 2003. godine, kada je usvojen Zakon o reformi prostitucije (poznatiji kao PRA). Pre toga, podvođenje je bilo ilegalno zajedno sa svodništvom i držanjem bordela, a policijsko nasilje i korumpcija bili su česti. Ali i u okviru ovih ograničenja, žene su bile u mogućnosti da ugovaraju sopstvene pogodbe sa potražiocima seksa i sačuvaju jasne granice –  uključujući zabranu ljubljenja i nekorišćenje kondoma.

Sve to se promenilo nakon PRA. Bordeli su formirali cene kroz „sve je uračunato”. I cene su padale. Muškarci su počeli da očekuju više, uključujući analni seks, ljubljenje i nekorišćenje kondoma. Dok su nekad muškarci plaćali za čin direktno ženi, sada plaćaju bordelu po satu ili pola sata, i za to vreme očekuju šta god žele – što više puta u tom vremenskom okviru.

Iako je policijsko nasilje sada ređe, žene retko prijavljuju policiji nasilje makroa i potražioca seksa.

Ljudi koji su vodili kampanje za PRA, želeli su da poboljšaju stvari za žene – da im daju više vlasti. Ali baš kao i u Nemačkoj, to se nije desilo i zapravo je imalo suprotan efekat. Više vlasti je pripalo makroima i potražiocima seksa.

 

BORDELI SITNIH VLASNIKA – SOOBs

  • Lokalne vlasti nemaju moć da zaustave SOOBs ili ograniče njihovo pojavljivanje
  • Većina SOOBs je vođena od strane makroa
  • Ubrzano povećanje broja SOOBs nakon PRA
  • SOOBs nisu uključeni u zvanični novozelandski podatak o broju bordela

Lokalne vlasti imaju određenu kontrolu na mestima gde su veći bordeli smešteni ali ne i na onim manjim koji su klasifikovani kao „bordeli sitnih vlasnika” (tj. SOOBs). To znači da stanovnici nemaju pravo da pričaju o njihovom otvaranju u lokalnom području.

Razmislite o uticaju stacioniranog bordela u vašoj ulici ili s druge strane zajedničkog zida stambenog bloka. Da li biste želeli potražioce seksa u vašoj ulici ili zajedničko stepenište sa vašim stambenim blokom, dok se devojčice vraćaju iz škole?

Nastala je ekspanzija bordela sitnih vlasnika a po običaju – većinu vode makroi.

Bordeli sitnih vlasnika su izuzeti iz zvaničnog podatka o bordelima, što stoga daje iskrivljen pogled na realnost.

 

[Seksualni napadi i povezani prekršaji]

Od promene zakona došlo je do značajnog porasta prijavljenih silovanja, seksualnih napada i ostalih muških nasilja nad ženama i devojčicama u celoj populaciji. To nije iznenađujuće imajući u vidu da se povećao broj prostitucije i onog što smo videli u vezi s tim – kako to čini muškarce sklonije nasilju.

Ovaj grafikon pokazuje javno dostupne kriminalističke podatke novozelandske vlade o prijavljenim silovanjima i ozbiljnim seksualnim zlostavljanjima. Pokazuje značajan trend rasta u trenutku kada se većina drugih zločina smanjivala.

[ Prostitucija je prezentovana Novom Zelandu od strane belog muškarca]

Prostitucija nije postojala na Novom Zelandu pre dolaska belog čoveka sredinom XVII veka. Kud god su Evropljani išli po svetu sa sobom su vodili prostituciju. I to je bio suštinski deo kolonizatorskog procesa – otuđivanje autohtonih muškaraca od autohtonih žena, otežavajući im da se ujedine u otporu.

Maorke i tihookeanske žene i deca i dalje su neproporcionalno prisutne u prostituciji na Novom Zelandu, većina kao žrtve trgovine ljudima. PRA nije uspela da zaustavi ovo.

 

[„Stari zakon je makar držao panel sa brojevima, ali bez zakona na ulicama – makroi i bande su se uselili”, Mama Tere Striklend, novozelandska socijalna radnica]

Takođe, zakon je omanuo u sprečavanju dečje prostitucije, što ostaje glavni problem. Ne zaboravimo razlog zašto je to tako.  To se događa zato što su muškarci spremni da plate za iznajmljivanje dece koju će seksualno da koriste i zlostavljaju.

Mama Tere Striklend, novozelandska socijalna radnica, kaže: „Stari zakon je makar držao panel sa brojevima, ali bez zakona na ulicama – makroi i bande su se uselili”.

Deca obično imaju prošlost sa porodičnim nasiljem i seksualnim zlostavljanjem.

 

[ „Jedno od najčešćih pitanja na telefonskom broju bordela je: Koje godište je najmlađa devojka koju imate?” – Rejčel Moran, autorka memoarskog bestselera Plaćena: Moj put kroz prostituciju]

Rejčel Moran je bila prostitutka u Irskoj sedam godina, od svoje petnaeste godine. Pisala je o svom iskustvu, uključujući memoarski bestseler Plaćena.

Provela je vreme javljajući se na bordelske telefonske linije i kaže da je jedno od najčešćih pitanja bilo: „Koje godište je najmlađa devojka koju imate?” Ovo je potvrđeno i od strane drugih žena, poput Žakline Gvin, koja je bila recepcionerka u australijskoj javnoj kući.

Rejčel kaže: „Kada sam imala petnaest godina bila sam daleko traženija nego s dvadeset dve godine, iako sam i u tim godinama bila vitka, lepa i žena izrazito mladalačkog izgleda; ali u tome je problem. Ja sam bila žena.”

Legalizacija ili potpuna dekriminalizacija ne menjaju činjenicu da  većina potražioca seksa najviše vrednuje  najmlađe i najmanje iskusne devojke.

 

[Seksualno zlostavljanje dece kao tlo za prostituciju]

Hajmo za momenat da pogledamo povezanost između seksualnog zlostavljanja dece i prostitucije.

Ranije smo već videli da studije o ženama u prostituciji nepromenljivo pokazuju da je veliki deo bio seksualno zlostavljan u dečjoj dobi. Rebeka Mot je govorila o klubu u kojem se prvi put prositituisala kao četrnaestogodišnjakinja. Tamo je bilo mnogo maloletnih devočica ali su makroi tražili određeni tip devojčice: devojčicu koja mrzi sebe, onu koja je već slomljena, onu koja misli da je ugađanje drugima sve za šta je dobra.

 

[Kupovina seksa je tlo za nasilje nad decom]

Umetnički rad Suzan Blak

Ali evo u čemu je stvar: funcioniše i u suprotnom smeru. Dinamika prostitucije odražava dinamiku zlostavljanja dece.

Rebeka Mot kaže: „Potražioci seksa ne smatraju da je nasilje koje čine stvarno – jer na žene gledaju kao pod-ljude. Dakle, ništa se ne dešava ničemu.”

Neurološka nauka pokazuje da ponovljena iskustva menjaju organizaciju mozga. Što više nešto radimo, efekat je jači. To znači da što više muškarac kupuje žene za prostituciju, to se više pojačava njegov osećaj prava na to, i više se narušava njegova empatija prema ženama i deci.

Tako na kraju ovi stavovi boje sve njegove interakcije sa ženama i decom. A ovo oslabljuje njegove mentalne barijere za seksualno zlostavljanje dece.

 

[Prostitucija se uvećava,

Trgovina seksom raste da bi ispunila potražnju

Smanjeno nadgledanje od strane policije znači više nelegalnih aktivnosti

Plaćanje i uslovi za žene se pogoršavaju

Utiče na status svih žena]

Dakle, da rezimiramo, šta se dešava kada država legalizuje ili potpuno dekriminalizuje prostituciju? U praksi, više je sličnosti nego razlike između ova dva pristupa. Oba legitimizuju i normalizuju prostituciju što uvek dovodi do povećanja broja potražioca seksa, žena i devojaka uvučenih u to, i profita makroa. Ovo dovodi do još rasprostranjenije trgovine seksom.

Moć se uglavnom odvaja od žena ka makroima i potražiocima seksa, te cene padaju a nezaštićeno i opasno ponašanje raste.

Status svih žena je umaljen i javlja se tipičan porast silovanja i muškog nasilja nad ženama i devojkama i decom u celoj populaciji.

[Smanjenje štete?]

Sada ćemo razmotriti pristup smanjenja štete. Zasnovan je na ideji da je prostitucija neizbežna i da je potrebno samo nekoliko mera za smanjenje štete povezane sa njom.

Nacionalna organizacija Ružne šolje ovaplođuje ovakav pristup. Oni vode registar napada potražioca seksa i distribuiraju ih sa ciljem pomoći ženama da prepoznaju i izbegnu nezgodne potražioce seksa („ružne šolje”). Takođe, pomažu ženama da prijave incidente policiji.

U ovome očigledno postoji neka vrednost. Međutim, pristup se zasniva na teoriji „loše jabuke” – da u samom sistemu nema ničeg lošeg, postoji samo nekoliko loših jabuka. Ali kao što smo videli, prostitucija je u osnovi nasilna, prislina i dehumanizujuća, i nikada ne može biti sigurna.

Značajno je pomenuti da Stiv Vrajt, potražilac seksa koji je ubio pet prostitutki u Ipsviču pre deset godina, ne bi bio prepoznat kao „ružna šolja”– jer žene nisu poživele da bi ga prijavile.

 

[Veruj svom instinktu i budi spremna da kažeš NE

Pokušaj da skupiš što više informacija o klijentu

Nemoj da nosiš oružje jer može biti upotrebljeno protiv tebe

Veži dugu kosu

Obuj cipele koje možeš lako da izuješ ili u kojima možeš da trčiš]

Još jedan pristup „smanjenju štete” je pružanje bezbedonosnih saveta, poput ovih.

Obratite pažnju na savet za vezivanje duge kose. Brojni poslovi vas uslove da to uradite – kao na primer rad u kuhinji. Ali koji posao vas natera da vežete kosu tako da je muškarci ne upotrebe kao nešto čime će vas vući.

Na prvi  pogled „smanjenje štete” je pohvalno. Ali što ga duže gledate, to sve više počinje da liči na produžavanje štete. Koristi sredstava koja mogu biti korišćena za izlazne ili obrazovne programe. Pojavljujući se u svrhu poboljšanja stvari, prećutno prihvata nastavak neraskidivo štetne prakse. Ljudi u sektoru retko, ako i ikad, preispituju muška prava da kupuju seksualni pristup ženama – bez obzira na ceh koji čine tim ženama i zajednici.

Većina organizacija za „smanjenje štete” u Velikoj Britaniji vode kampanju za potpunu dekriminalizaciju, poput one na Novom Zelandu.

 

[Upravljačka oblast za prostitutke u Holbecku]

I poput dekriminalizovane zone u Holbecku u Lidsu, gde prostitucija može da deluje bez straha od policijskog nadgledanja između određenih sati.

Prošle godine je odobreno da se nastavi na neodređeno vreme, uprkos rasprostranjenoj nepopularnosti kod lokalnog stanovništva i vlasnika preduzeća, kao i činjenici da je potražilac seksa ubio Dariju Pionko u zoni tokom probnog perioda.

Ovo je pristup koji favorizuje Nacionalna organizacija Ružne šolje, koji su ga prosledili policiji kao model za ostatak zemlje. Mi smatramo da je to greška.

Fotografija prikazuje protest iz 1976. godine povodom opasnosti od azbesta. Strahovi za zdravlje već su rasli od 1918. godine kada je nastala fotografija koju smo videli u članku Šta nije u redu s prostitucijom? a do 1950. postojali su strahovi bez sumnje. Ipak, potpuna zabrana u Velikoj Britaniji nastala je tek decenijama kasnije.

MosaicScience.com objašnjava zašto je do zabrane trebalo toliko vremena:

„Naučna obmana i izdaja, pohlepa, politički dosluh, moć propagande, i iznad svega, spremnost da stotine hiljada ranjivih ljudi izlože teškim bolestima pa čak i smrti, u gonjenju profita.”

 

[Redefinisanje stvarnosti kada je dokaz nadmoćan

Podizanje PR organizacija pod neutralnim imenima kao na primer Savet za istraživanje azbesta

Klevetanje i maltretiranje naučnika koji su objavili nepogodne rezultate

Unajmljivanje naučnika koji tvrde da ne postoji rizik]

Taktike koje je koristio azbestni lobi uključuju:

  •         Redefinisanje stvari – na primer, redefinisali su beli azbest kao potpuno drugačiji i sigurniji od drugih oblika.
  •         Osnovali su logističke organizacije pod imenima koja su podrazumevala neutralnost, poput Saveta za istraživanje azbesta.
  •         Sramotili su i maltretirali naučnike koji su objavili nepogodne rezultate.
  •         I poput duvanske industrije, unajmili su naučnike da tvrde da ne postoje rizici ili samo mali i povremeni.
  •         I iskoristili su činjenicu da su žrtve uglavnom bile siromašne i iz radničke klase.

[Redefinisanje stvari da zamrače realnost

Podizanje lobističkih grupa pod neutralnim imenima, poput Međunarodna unija seksualnih radnica i radnika

Sramoćenje i maltretiranje onih koji koji pričaju o nezgodnoj realnosti

Nalaženje akademika koji tvrde da ne postoji rizik ili da je mali]

Vidimo da se slične taktike koriste od strane lobija trgovine seksom. Oni redefinišu stvari da bi prikrili stvarnost i postavljaju lobi grupe pod neutralnim imenima. Proći ćemo kroz sve te taktike za minut.

Maltretiranje i omalovažavanje onih koji vode kampanju protiv trgovine seksom, većinom onih koje su preživele prostituciju, stvar je javne evidencije.

Mnogo je primera akademika koji su finansirani od strane lobista trgovine seksom ili simpatizera osnivačkih tela.

I naravno, lobi uzima preimućstvo s činjenicom da velika je većina onih koji se bave prostitucijom toliko marginalizovani da retko imaju priliku da učine da se njihov glas uopšte čuje.

 

                                                           „Prisilno” L

[ „Problem je predrasuda” < Prostitucija, prostitutka> „Seksualni rad”, „Seks radnica”]

                                                            „Voljno” J

Lobisti trgovine seksom redefinisali su prostituciju kao „seks rad” i prostitutke kao „seks radnice” i pogurali da ovi termini uđu u uobičajenu upotrebu. Mnogo ljudi naivno misli da su ovi termini sa više poštovanja. Ali oni uvijaju da je prostitucija neškodljiva i da je to posao kao bilo koja druga vrsta posla, a zapravo to ne može biti dalje od istine. Kao što smo videli iz svedočenja Australijanke koja je izašla iz prostitucije – upravo zbog ove ideje pomislila je da nešto nije u redu s njom ako joj se to ne sviđa.

Odvajanje „dobrovoljne” od „prisline prostitucije” slična je taktika, što nagoveštava da je jedino „prislina” prostitucija problem – dok, kao što smo videli, sva prostitucija je štetna i retko je, ako ikad, stvarni slobodni izbor za žene u njoj.

Drugi primer je redefinisanje problema „stigme”. Ovo sugeriše da ne postoji ništa loše u samoj prostituciji, nego su problemi stavovi ljudi prema njoj.

 

Nalik na azbestni lobi, postoje organizacije sa neutralnim imenima, poput Međunarodne unije seksualnih radnica, koja ostavlja utisak da se bore za bolje uslove onih u prostituciji, a zapravo im je fokus lobiranje da prostitucija bude sagledana kao rad i potpuno dekriminalizovana.

Neke od ovih udruženja zapravo vode makroi i infiltrirali su se u visoko profilisane organizacije za zaštitu ljudskih prava. Na primer, Globalna mreža projekata seksualnog rada (NSWP), pod potpredsednicom Aleksandrom Gil, koja je sada u zatvoru zbog trgovine seksom, bila je postavljena kao kopredsednica savetodavne grupe UN  i uspela da uvede strategiju promovisanja potpune dekriminalizacije u UNAIDS-u .

Daglas Foks, ključna figura Međunarodne unije seksualnih radnica, koji je takođe bio uhapšen zbog svodništva, pokrenuo je, takođe uspešno, da Amnesty International  razvije politiku u korist potpune dekriminalizacije prostitucije.

[Čuvari bordela: moć, profiti

Akademici: grantovi, zakup, priznanje

Državna vlada: poreski prihodi

Makroi: moć, profiti

NVO: grantovi za prevenciju od HIV-a i povreda

„Lepotice dana” tipovi: slava, ponude za izdavanje knjige i gostovanja u emisijama]

Interesi seksualne trgovine su čak brojniji i ispreplitaniji nego oni u azbestnoj industriji.

Postoji, naravno, čitava industrija seksualne eksploatacije koja vredi milijarde funti. No, postoji i mnogo poslova i individua koje je podupiru, kao bankarska i IT industrija, taksisti, obezbeđenje, makroi, trgovci, recepcionisti, perionice rublja. NVO koje dobijaju grantove da preuzmu prevenciju od HIV-a i povreda; tipovi „Lepotice dana” koje rezbare sebi nišu ulepšavajući stvarnost; akademici i istraživački koji stvaraju studije u kojima se insistira da je prostitucija oblik ženskog osnaživanja. Vlade koje uživaju poreske prihode i povećani BDP kao način na koji ih uloga prostitucije, kao poslednja mogućnost za siromašne žene, oslobađa pružanja odgovarajuće socijalne zaštite.

A tu su i muškarci. Znamo da nisu svi muškarci potražioci seksa za novac. Ali svi muškarci znaju da im je prostitucija dostupna kad god im je potrebno da nagruvaju ego ili neko na koga će istresti frustraciju.

I donekle su svesni da prostitucija potkrepljuje nejednakost između žena i muškaraca, od koje oni izvlače takvu korist, baš kao i rasprostranjenost silovanja i seksualnog uznemiravanja.

Ali može se i na drugačiji način gledati na ovo: ta prostitucija, na kraju, čini muškarce manje srećnim.

[Toplina odnosa tokom života ima najveći pozitivni uticaj na zadovoljstvo životom, doktor Robert Valdinger]

Harvard je nedavno završio najdužu ikad urađenu studiju o životnom zadovoljstvu muškaraca. Njihov neverovatni zaključak bio je da su kvalitet i toplina ličnih, porodičnih i društvenih odnosa tokom života bili najvažniji faktor u određivanju životnog zadovoljstva muškaraca, pa čak i njihovog fizičkog zdravlja i finansijske stabilnosti.

Prostitucija nagriza kvalitet i toplinu ovih odnosa. Vreme je da se to završi.

[Takođe poznat kao Zakon o seksualnoj kupovini]

Sada dolazimo do nordijskog modela. Kao studiju slučaja, pogledaćemo Švedsku koja ga je prva predstavila 1999.

 

  1.     Dekriminalizuje sve koji se prostituišu.
  2.     Omogućava usluge da im pomogne da napuste prostituciju.
  3.     Kupovina prostitucije postaje krivično delo.

Nordijski model (poznat i kao Zakon o seksualnoj kupovini) pristup je u prostituciji pionirski predstavljen u Švedskoj a sad već usvojen u Norveškoj, Islandu, Severnoj Irskoj, Kanadi, Francuskoj, i nedavno u Republici Irskoj. Pored kriminalizacije makroa i trgovaca ljudima, ima tri ključna elementa:

  1.     Dekriminalizuje sve one koji se prostituišu
  2.     Omogućava im usluge da izađu iz prostitucije
  3.     A kupovina prostitucije postaje krivično delo – s ključnim ciljem odvraćanja muškaraca

  • Predstavljen nakon što su istraživanja otkrivena:
  • Opseg ženske patnje
  • Ignorisanje potražioca seksa o posledicama njihovih dela
  • Ideja da se kriminalizuje kupovina seksa da bi se odvratili muškarci
  • Namera da se promene socijalne norme

Predstavljen je u Švedskoj nakon opširnih istraživanja, uključujući opsežne intervjue s prostitutkama. Iako su istraživači bili iskusni društveni naučnici, bili su šokirani onim što su im žene rekle: da moraju da se distanciraju od sebe dok ih potražioci seksa koriste, i kako je to vremenom postalo teže održavati, pa su na kraju ostajale sa osećajem bezvrednosti, uprljanosti i gađenja.

Istraživači su osećali očaj zbog patnje žena i nedostatak razumevanja posledica postupaka od strane potražioca seksa.

Shvatili su da nema smisla kriminalizovati žene koje uvek dolaze sa tegobnom prošlošću. A onda je neko došao na ideju da se kupovina seksa učini krivičnim delom da bi se muškarci odvratili. U početku je postojalo ogromno protivljenje toj ideji, ali postepeno je prepoznato da, u kombinaciji sa visokokvalitetnim uslugama  koje pomažu ženama da obnove svoj život, to ima potencijal radikalne promene društvenih normi.

 

[Pušenje u zgradi je zabranjeno]

Ključni cilj svakog zakona je da pomogne u oblikovanju društvenih normi. Zakoni jasno pokazuju šta društvo smatra neprihvatljivim i odvraća ljude da rade te stvari. Nordijski model nije drugačiji po ovom pitanju. Jasno govori da je kupovina prostitucije pogrešna i donosi sankcije koje odvraćaju ljude da to rade.

Vrednosti društva se menjaju vremenom. Nekada smo mislili, na primer, da je pušenje bezopasno, ali onda smo saznali da je čak i pasivno pušenje štetno, i na kraju smo promenili zakon da zabranimo pušenje na radnim mestima.

U susretu promeni, postojao je otpor. Ali dan promene je došao i svi koji su hteli da puše u kafiću, izašli su napolje. Na kraju nedelje, čak su i pušači rekli koliko je lepše što kafić više nije pun dima i pitali smo se zašto nismo promenili zakon ranije.

 

  • Obuka za policajce i službenike
  • Kampanja javne edukacije
  • Ulaganje u privođenje potražioca seksa
  • Ulaganje u pružanje usluga ženama
  • Rešavanje siromaštva i nejednakosti

Dakle, kako su to oni uradili u Švedskoj? Pogledajmo kako su to primenili:

  • Obuka za policiju i službenike
  • Kampanja javnog informisanja i obrazovanja u školama
  • Davanje prioriteta i ulaganje u privođenje potražioca seksa, makroa, vlasnika bordela, i trgovine ljudima
  • Finansiranje visokokavlitetnih usluga za one koji se bave prostitucijom
  • Rešavanje siromaštva i nejednakosti

Simon Hagstrom, švedski detektivski inspektor koji radi na primeni zakona u Švedskoj, govori o svemu ovome u svojoj novoj knjizi.

 

  • Smanjivanje prostitucije
  • Bez tragova da je otišla u „podzemlje”
  • Neprijateljska teritorija za međunarodne trgovce ljudima
  • Raširena javna podrška

A kakvi su rezultati? Pa, ovo su pronašle nezavisne procene:

  • Značajno smanjenje u broju prostitucije – tokom tog perioda je ubrzano rastao u većini evropskih država.
  • Ne postoje dokazi da je otišlo u „podzemlje”, kako tvrdi lobi za trgovinu seksom. Na kraju krajeva, prostitucija se svodi na to da potražioci mogu naći žene. A ako mogu oni da ih pronađu, mogu i istraživači.
  • Međunarodni trgovci seksom sada Švedsku vide kao neprijateljsku destinaciju.
  • I uprkos početnom otporu, zakon sada ima široku javnu podršku.

 

[Smanjenje štete: „Švedski zakon je loš za posao ali dobar za moju bezbednost”, prostitutka u Švedskoj]

Nasuprot onoga što smo videli u Nemačkoj i na Novom Zelandu, balans moći se ovde pomerio ka ženama. Potražioci seksa znaju da žene mogu da ih prijave, tako da je manja verovatnoća da će biti nasilni ili da će otići bez plaćanja, a veća verovatnoća da će koristiti kondom i ostati u dogovorenim granicama.

Ovaj citat je iz govora koji je Simon Hagstrom održao u Donjem domu, jula 2016. Kao što je pomenuto, on je policijski nadzornik koji hapsi potražioce seksa. Tokom hapšenja, policajac razgovara sa ženom da proveri da li je ona dobro, jasno joj stavljajući do znanja da je neće uhapsiti niti uzeti novac. Simon je rekao da je ovaj navod ono što tipično žene izjave: da je švedski zakon loš za njihov biznis ali dobar za njihovu bezbednost.

A ako je posao loš, servis pruža druge mogućnosti.

 

[„Njen ulazak je znak da je ona razmotrila da, barem jednom, njoj treba nešto. Kada je toliko navikla da bude iskorišćavana, ovo je bitan znak.” Babica u stokholmskoj uslužnoj jedinici za prostitutke]

Svi koji se bave prostitucijom u Švedskoj imaju pristup specijalističkim jedinicama koje im pomažu u stambenom zbrinjavaju, prekvalifikaciji, novčanoj pomoći i psihosocijalnoj podršci. Ove usluge su srdačne, neosuđujuće, besplatne i dostupne koliko god je potrebno, bez prinude – zakonske ili druge, da se koriste usluge ili da se napusti prostitucija.

Babica koja radi u stokholmskoj uslužnoj jedinici govori o tome kako žene, kad prvi put dođu,  nisu upoznate sa stavljanjem vlastitih potreba na prvo mesto jer su toliko navikle da budu upotrebljavane. Odvojite trenutak da dopustite štrecanju od ovoga da prođe.

 

[Svaka potrošena funta štedi dve funte iz zajedničke javne kase]

U svakom slučaju, možda razmišljate, to sve je vrlo lepo i dobro, ali šta je sa troškom svega toga?

Da bismo se pozabavili tim problemom, pogledajmo ekonomsku realnost onoga što se desilo u Ipsviču, gde je krajem 2006. u roku od nekoliko nedelja, potražilac seksa ubio pet prostitutki. Nakon ovoga, lokalno stanovništvo bilo je odlučno da se to više nikad ne sme ponoviti, i shvatili su da to znači da  moraju prekinuti uličnu prostituciju u tom području.

Policija je iskoristila legislativu kruziranja ulicama da suzbije potražioce seksa. Umesto da uhapse žene, uputili su ih lokalnim agencijama koje su obezbeđivale podršku i pružale pomoć. Ova strategija odgovara trima ključnim načelima nordijskog modela.

Nezavisna procena zaključila je da je to bilo uspešno u postizanju ciljeva i da je svaka potrošena funta sačuvala dve funte iz javne kase, jer su bili niži troškovi krivičnog pravosuđa i socijalne podrške.

 

*Podigni svest među prijateljima i kolegama

*Oragnizuj pokazivanje ovih prezentacijau svojoj lokalnoj zajednici, crkvi, političkoj ili aktivističkoj grupi

*Lobiraj svog narodnog poslanika ili lokalnog odbornika

*Predloži pokret u svojoj političkoj partiji ili zajednici

Možda se osećate preplavljeno groznom stvarnošću prostitucije i pitate se šta možete uraditi povodom toga. Verujemo da zajedno možemo učiniti promene. Ali da bismo to uradili, moramo podići  svest o tim pitanjima i o tome da nordijski model pruža rešenje zasnovano na jednakosti i ljudskim pravima.

Evo nekih ideja šta možete uraditi.

  • Podigni svest: pričaj sa svojim prijateljima i kolegama. Organizuj prezentaciju o nordijskom modelu odmah! svojoj lokalnoj zajednici, crkvi, aktivističkoj ili sindikalnoj grupi ili ogranku. Ako vam nije prijatno da sami prezentujete stupite u kontakt sa nordijskim modelom odmah! koji mogu da obezbede govornike.
  • Možda biste hteli da pišete vašem narodnom poslaniku, lokalnim odbornicima, gradonačelniku i šefu policije (ili još bolje – da ih posetite).
  •     Možda ćete želeti da predložite pokret kojim ćete pozvati svoju političku stranku ili sindikat ili drugo udruženje da podrži nordijski model.

 Prevela Jelena Gvozden

Izvor: Prostitution Policy and Law: What are the Options? – Nordic Model Now!

 

Tagovi: nordijski model, prostitucija

Povezani članci

Što nije u redu s prostitucijom?

Što nije u redu s prostitucijom?

Ovaj članak pomno sagledava prostituciju i kako ona utječe na ljude, uzimajući u obzir njenu tijesnu povezanost s pornografijom, trgovanjem ženama i dječjom seksualnom eksploatacijom, kao i neodvojivi…

Apel za aboliciju prostitucije u Hrvatskoj prema nordijskom modelu

Apel za aboliciju prostitucije u Hrvatskoj prema nordijskom modelu

Ovaj Apel je upućen svim parlamentarnim strankama u Hrvatskoj, a inicijativu mogu podržati sve građanke i građani, kao i zainteresirane organizacije putem PETICIJE.